• logo
  • osnovna stranica
  • Општински суд у Мостару

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Одржан 11. Међународни научни скуп „Дани породичног права“

    25.09.2023.

    Правни факултет Универзитета "Džемал Биједић" у Мостару, уз подршку Њемачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ), организовао је 11. међународни научни скуп "Дани породичног права" који је одржан 21. и 22.9.2023. године, у Хотелу “Мостар.

    На почетку скупа присутнима су се обратили деканица Правног факултета проф. др. Амра Јашарбеговић, проректорица за финансије Универзитета “Džемал Биједић” у Мостару проф. др. Армина Хубана, министар образовања науке, културе и спорта ХНК проф. др. Рашид Хаџовић, помоћник министрице за науку и технологије у Федералном министарству образовања и науке мр. сц. Јасмин Бранковић и др. Стефан Пüрнер, водитељ подручја Југоисточна Европа И (Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Србија) у фондацији ИРЗ.

    Потом је услиједио и радни дио Скупа у којем је учешће уз научне раднике, наставнике и сараднике са универзитета/свеучилишта из Загреба, Сарајева, Источног Сарајева, Зенице, Тузле, Бања Луке и Мостара, као и правне стручњаке, те представнике Центра за социјални рад, узела и суткиња нашег суда др. сц. Мирјана Кево, која је заједно са проф. др. сц. Аленом Хусеинбеговић и проф. др. сц. Викторијом Хаубрицх написала знанствени рад под називом. „Поступак у споровима о разводу брака и повјеравању малољетне дјеце у босанскохерцеговачком и упоредном породичном праву“.

    У раду су, између осталог, ауторице нагласиле потребу да се у поступцима развода брака у ситуацијама када брачни партнери/родитељи имају малољетну дјецу у центар родитељских односа поставља дијете, а не родитељи.

    Након анализе законодавних рјешења о поступку разводу брака и поступку одлучивања о питањима са којим ће родитељем живјети малољетно дијете, о начину одржавања односа и непосредних контаката дјетета са родитељем и о родитељском старању у Породичном закону Ф БиХ и њиховом успоредбом са рјешењима која се у Породичном закону РС и праву поједних постјугославенских земаља прихваћају и примјењују, а у циљу потицања споразумног рјешавања обитељских спорова, ауторице су предложиле увођење института заједничког вршења родитељског права и након развода брака у Породичном закону Ф БиХ. Увођењем овог института родитељима који не воде заједнички живот даје се могућност заједничког вршења родитељског права, ако закључе споразум о заједничком вршењу родитељског права и ако суд процијени да је то у најбољем интересу дјетета, а који би морао садржавати: 1) сугласност родитеља да ће родитељска права и дужности обављати заједнички, међусобним споразумијевањем, које мора бити у најбољем интересу дјетета, 2) сугласност родитеља о томе шта ће се сматрати пребивалиштем дјетета, 3) сугласност родитеља о одржавању особних односа дјетета и родитеља са којим дијете не живи и 4) сугласност родитеља о висини доприноса за издржавање дјетета који ће уплаћивати онај родитељ са којим дијете не живи.

    Оваквим начином уређења родитељство би се третирало као специфична и самостална правна категорија која не овиси од промјене околности или промјене у правном статусу родитеља као посљедице развода брака, закључиле су ауторице.

    Циљ овогодишњег научног Скупа био је окупити академску заједницу, правне практичаре и друге стручњаке у оквиру свеобухватне, аргументоване и конструктивне расправе о најактуелнијим питањима породичног права на националном, европском и међународном плану.

    Приказана вијест је на:
    177 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Одржан 11. Међународни научни скуп „Дани породичног права“

    25.09.2023.

    Правни факултет Универзитета "Džемал Биједић" у Мостару, уз подршку Њемачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ), организовао је 11. међународни научни скуп "Дани породичног права" који је одржан 21. и 22.9.2023. године, у Хотелу “Мостар.

    На почетку скупа присутнима су се обратили деканица Правног факултета проф. др. Амра Јашарбеговић, проректорица за финансије Универзитета “Džемал Биједић” у Мостару проф. др. Армина Хубана, министар образовања науке, културе и спорта ХНК проф. др. Рашид Хаџовић, помоћник министрице за науку и технологије у Федералном министарству образовања и науке мр. сц. Јасмин Бранковић и др. Стефан Пüрнер, водитељ подручја Југоисточна Европа И (Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Србија) у фондацији ИРЗ.

    Потом је услиједио и радни дио Скупа у којем је учешће уз научне раднике, наставнике и сараднике са универзитета/свеучилишта из Загреба, Сарајева, Источног Сарајева, Зенице, Тузле, Бања Луке и Мостара, као и правне стручњаке, те представнике Центра за социјални рад, узела и суткиња нашег суда др. сц. Мирјана Кево, која је заједно са проф. др. сц. Аленом Хусеинбеговић и проф. др. сц. Викторијом Хаубрицх написала знанствени рад под називом. „Поступак у споровима о разводу брака и повјеравању малољетне дјеце у босанскохерцеговачком и упоредном породичном праву“.

    У раду су, између осталог, ауторице нагласиле потребу да се у поступцима развода брака у ситуацијама када брачни партнери/родитељи имају малољетну дјецу у центар родитељских односа поставља дијете, а не родитељи.

    Након анализе законодавних рјешења о поступку разводу брака и поступку одлучивања о питањима са којим ће родитељем живјети малољетно дијете, о начину одржавања односа и непосредних контаката дјетета са родитељем и о родитељском старању у Породичном закону Ф БиХ и њиховом успоредбом са рјешењима која се у Породичном закону РС и праву поједних постјугославенских земаља прихваћају и примјењују, а у циљу потицања споразумног рјешавања обитељских спорова, ауторице су предложиле увођење института заједничког вршења родитељског права и након развода брака у Породичном закону Ф БиХ. Увођењем овог института родитељима који не воде заједнички живот даје се могућност заједничког вршења родитељског права, ако закључе споразум о заједничком вршењу родитељског права и ако суд процијени да је то у најбољем интересу дјетета, а који би морао садржавати: 1) сугласност родитеља да ће родитељска права и дужности обављати заједнички, међусобним споразумијевањем, које мора бити у најбољем интересу дјетета, 2) сугласност родитеља о томе шта ће се сматрати пребивалиштем дјетета, 3) сугласност родитеља о одржавању особних односа дјетета и родитеља са којим дијете не живи и 4) сугласност родитеља о висини доприноса за издржавање дјетета који ће уплаћивати онај родитељ са којим дијете не живи.

    Оваквим начином уређења родитељство би се третирало као специфична и самостална правна категорија која не овиси од промјене околности или промјене у правном статусу родитеља као посљедице развода брака, закључиле су ауторице.

    Циљ овогодишњег научног Скупа био је окупити академску заједницу, правне практичаре и друге стручњаке у оквиру свеобухватне, аргументоване и конструктивне расправе о најактуелнијим питањима породичног права на националном, европском и међународном плану.